Dali smo vam slobodu, a vi se za nulu odlučile: Danica Radulović u podkastu "Nešto moje" o Lauševiću i gubitku uloga (2025)

U četvrtoj epizodi MONDO podkasta “Nešto moje”, gošća je slavna glumica Danica Radulović, koja je otkrila sve o svom umetničkom putu, saradnji sa Žarkom Lauševićem na filmu koji je nominovan za Oskara, ali i o stereotipima u srpskim filmovima i svim izazovima sa kojima se nosila samo zbog toga što su je smatrali suviše lepom za uloge.

Kroz njenu ispovest vodi vas nekadašnja pevačica, a sada psihoterapeutkinja Ksenija Mijatović. Pogledajte podkast “Nešto moje”, a u nastavku vam donosimo i celu priču čuvene Danice Radulović.

Čuvenu umetnicu publika je najpre zavolela na “daskama koje život znače” s obzirom da je igrala u nekim od najpoznatijih pozorišnih predstava, a potom i kroz popularna televizijska ostvarenja kao što su “Beležnica profesora Miškovića", "Državni službenik", “Krunska 11”, ali i “Ruski konzul” - srpski film koji je kandidat za Oskara.

Prestižna nominacija stigla je u pravom trenutku, a kako je istakla na samom početku razgovora, ovo je vreme kada su joj se konačno otvorila mnoga vrata sedme umetnosti nakon godina i godina različitih izazova.

“Ovih poslednjih par godina su značajne za mene. Otvorile su mi se lepe uloge i među njima je uloga u filmu "Ruski konzul". I predivno je kada učestvujete u nečemu što je kvalitetno, sa jednom ekipom - Miroslav Lekić režija, Žarko Lušević. Zaista smo imali vremena da radimo. Ja sam jednom i rekla da mnogo volim domaći film, ali onda odem na premijeru, pa kažem 'divno je sve'. I onda znate, naravno, nije bilo para, nije bilo vremena… nešto što vidite nije doterano kako treba, ali to nećete da pomenete. Međutim, ovde je sve bilo kako treba. Pravi jedan film, onako doteran, i bilo je divno učestvovati u njemu."

MONDO/Uroš Arsić

"Imali smo peh da ne doživimo premijeru sa Žarkom, ali opet i sreću da je bio sa nama, i da se borio, ali i da smo se i mi s njim borili u trenucima kada mu je zaista bilo najteže u životu. Mislim da mu je mnogo pomoglo da radi kada je bio na hemoterapiji. I sada smo izabrani da budemo u nominaciji za van englesko govorno područje. Idem uskoro u Ameriku sa glavnom glumicom Paulinom, rediteljkom i producentkinjom, i mnogo se radujem. I to je stvarno nešto što sam uvek želela - kad snimiš film, pa putuješ, družis se, upoznaš neke druge ljude, i stvarno je to sve zaokruženo trenutno, o čemu sam oduvek maštala.”

“Moja sreća ne sme da bude vezana za to da li ću ja dobiti ulogu ili ne”

U jednom od svojih ranijih intervjua rekla si da je najsrećniji dan u tvom životu bio kada si upisala glumu. Da li možemo da kažemo da je sada taj umetnički put zaokružen, i da su realizovani potencijali koje si želela za sebe ili još ima prostora za kreativnost?

“Uvek ima prostora, ali generalno, realizovani su nekako. Imala sam stalno utisak da nije dovoljno, da sam nešto tek načela, ali sam bila strpljiva. Zapravo, ono što me je dovelo do ovog trenutka su momenti kada sam primetila da sam nesrećna, jer sam shvatila da to što ne dobijam neku ulogu uopšte ne zavisi od mene, niti sam kriva - prosto je takav trenutak, godine u kojima je glumica. I onda sam shvatila da moja sreća ne sme da bude vezana za to da li ću ja dobiti ulogu ili ne. I mi glumci preterujemo, gluma je naš život. Uopšte ne shvatamo da je to ipak samo posao. Ja sam rekla - to neće biti moj uslov za sreću! Ja ću biti srećna i ako odaberem drugo zanimanje. Jer nema razloga da ne budem srećna. U trenutku kada je popustio taj grč, meni su stvari krenule da se otvaraju.”

Šta je bio tvoj resurs za snagu?

"Moj resurs za snagu su uvek porodica i prijatelji, i način na koji sam odlučila da živim, a to je da budem aktivna. Uvek sam brinula o svom fizičkom zdravlju. Volim da šetam, vozim rolere, uvek idem na neke treninge, pilates, jogu, probam svašta. Naravno, volim kulturu. Umetnost mi je uvek bila neki podsticaj. Tako sam i odrasla, tata me kao malu vodio na izložbe, sa 11 sam s njim išla na različite fešte, tetka mi je modni kreator, stalno su mi nešto šili u kući, to je prosto moj habitus. Uvek nalazim to neko svoje polje gde mogu da budem sama sa sobom i da budem kreativna. Zapravo me to čisti, da kažem - doviđenja misli. Mnogo je lepo kad neko nešto napravi, mi smo se od toga odrodile, nisu žene džaba plele, šile. Mnogo je lepo kad vidiš taj proizvod, zaista smirujuće deluje i osećaš se uspešno”.

MONDO/Uroš Arsić

Tablicu množenja naučila zbog “King Konga”

U čemu si pronalazila inspiraciju za kreativnost, jer i kreativnost traži malo inspiracije?

“Film definitivno. Film je moja ljubav od kako sam mala bila. Bilo je jako interesantno kako sam naučila tablicu množenja. ‘Kilavila’ sam se danima i tata sa mnom. I sećam se, bila je nedelja i onaj film u podne, "King Kong". Ja sam krenula, čekam film, ma ne slušam ga uopšte. Kaže tata: ‘Nema ‘King Konga’, imaš pola sata, preslišavam te tablicu množenja’. Ja sam na kraju naučila tablicu množenja za pola sata.

Jednostavno, mnogo volim da gledam filmove i zapravo sam htela da studiram engleski, da bih ih gledala i prevodila, jer je uvek na RTS-u stajalo ono ‘prevod Žana Rolović’, to se sećam. Ja sam zapravo htela da postanem Žana Rolović, da mi to bude posao, da gledam filmove i da ih prevodim. Tako da, film je definitivno bio inspiracija raznim tim pričama, što biografskim, što životnim, dramskim, pa i maštarijama”.

MONDO/Uroš Arsić

Kako je biti umetnička duša u ovom surovom svetu u kome živimo? Šta bi izvojila kao neke svoje dominantne osobine?

“Moram reći da sam zapravo staložena.Ne donosim odluke na prečac, i nisam pesimista. Umem da uđem u neko anksiozno stanje, ali meni kad neko kaže - to mora tako, odgovorim sa - a što mora? Ništa se ne mora. Ja mogu da oblikujem svoj život, ništa nije tako crno kao što u tom trenutku izgleda. Uvek sagledam situaciju iz više uglova i onda ih i proverim sa prijateljima, pa i sa psihologom.”

Na ove reči se nadovezala Ksenija Mijatović dodavši da gluma i jeste neka vrsta psihoterapije, te da su “umetnici divni medijumi za čitav spektar ljudskih osećanja”. Zbog toga je pitala Danicu i da li je neke uloge nosila emotivno, kako su na nju uticale, i da li je pokušala da se zaštiti od istih.

“Nikad se ne štitim, jer meni je fenomenalno da u to uđem - da uronim u drugu osobu. Ta erupcija, emocija, naročito ako je jača, ono je što vadimo iz sebe, i onda razmišljam kako bi se ta osoba osećala, odnosno ja, jer uvek krećemo od sebe u datoj situaciji, pa tek onda idem u lik. Često pitaju glumce kako se ‘spasu’ od tih likova. Ne, ti se zapravo čistiš tim emocijama, izbacuješ ih i vidiš i sebe u toj situaciji, pa proceniš da li bi ti tako, pa ti je lakše ili ti je teže. Divno je to što mi moramo da opravdamo naše likove i onda se zapravo otvara to razumevanje. Jer svako zlo ima svoje zašto. Nijedno zlo nije došlo tek tako, pogotovo kod ljudi. Razni su to razlozi.”

MONDO/Uroš Arsić

“Ja sam uvek volela psihologiju, jer je meni gluma i divna zato što mogu da budem neko drugi. Mogu da budem kogod hoću. Mogu da živim u 13, 19, 21. veku, u sledećem. Volim te kostime, epohe. To je ono što je meni fenomenalno u glumačkom svetu. Nisam nikad bila u tom fazonu, kao, hoću da ću da me gledaju, već je meni bilo - želim da budem neko drugi, i da istražim nečiju dušu.”

Da li primećuješ razlike između starijih i mlađih generacija?

“Što se samog posla tiče, ne, ima stvarno divnih ljudi, i lepo je to što se njima sad stvarno otvaraju i poslovi u inostranstvu. Imaju i agente, što je stvarno divno. Nisu prepušteni sami sebi, ali primećujem da nema više tog druženja. Recimo, posle predstave odeš u salon, to su bila poznata mesta, a sada je sve prazno. Sa druge strane, mi stariji se i dalje zdušno družimo, ostaju neka prijateljstva, a oni se manje vezuju jedni za druge na snimanjima. To možda i nije loše, jer je to znak da je to samo posao. Ima i onih mladih koji ne funkcionišu tako, ali mogu da kažem da sam to primetila kao neku razliku.”

Kako si ti balansirala poslovni i privatni život?

“Tako što živim i radim sa ljudima koji to mogu da razumeju. Recimo, moj bivši muž to uopšte nije mogao da razume i onda smo završili. Ne možda da shvati da ja ne znam kad će se završiti snimanje.Kad neko nema razumevanja za mene, znači i da me ne voli. Ako nekoga volimo, pokušavamo da razumemo i da učinimo njegov svet udobnim. Nisam za to da brak mora da ima svoje zakonitosti, ne mora. Sa ljudima sam koji to razumeju, i uvek balansiram to sa nečim svojim - da izađem, prošetam, imam hobi. Uvek moram da imam svoj prostor, da malo izduvam glavu.”

MONDO/Uroš Arsić

“Bilo mi je teško da se vratim kod tate i mame”

Bolan je trenutak kada odlaziš od nekoga koga voliš, a sa kim više ne možeš. Šta ti je tu bilo najteže?

“Strašno je što ti kad se razvodiš osećaš da si neuspešan. To je zapravo ta percepcija društva i patrijahalnog sistema. Ja sam se zaista tako osećala. Bilo mi je jako teško da se vratim kod mame i tate. Tu sam se osećala neuspešno, nisam se izgradila, nisam odrasla. Međutim, strašno su mi pomogle mamine prijateljice i rođake. Ja sam se mnogo družila sa starijim ženama.”

“Niko se ne venčava zato što misli da će se razvede. Ali generalno ja baš merim, ne tri puta, već deset, pre nego što presečem. Drugarica mi je rekla: ‘Ti kad izađeš iz veze, ti ništa, odmah si kao nova’. A to je zato što sam ja u vezi već sve završila. Ja ne raskinem pa se onda lečim, nego, kad izađem iz veze, znači sve sam pretresla i završila je.”

Danica Radulović je otkrila i kako danas izgleda njen privatni život i da li je voljena

“Nikad se nisam vezivala za tipove na osnovu izgleda. Vezujem se za neku energiju koju osetim sa tim čovekom. Mora da bude topao, da me razume, mora da bude malo luckast kao ja, ne sme da bude u kutiji. Mora da voli život. Da zajedno u tom životu, i kad je teško i kad je lepo, pronalazimo sreću”.

Da li veruješ u muško-ženska prijateljstva?

“Verujem, kako ne! Imam prijatelja sa klase koji mi je bio kum, koji mi je super prijatelj, imam baš dobrih muških drugova. Oni su mi kao braća. Nekad volim taj muški pogled na svet, baš zato što sam kao mlađa više bila sa muškarcima. Oni kad se nađu, ne pričaju o mukama, nego su kao, 'ajde da se zezamo, idemo u bioskop... Nekako su mi žene bile - ‘da li da ga nazovem’, i tako to. Ja u stvari nisam volela tu Barbie fazu - šta ćemo da obučemo, hajde sa mnom do toaleta… Sve me je to strašno smaralo”.

Ksenija ju je potom pitala i da li su u svim tim muško-ženskim prijateljstvima i, generalno, odnosima, postojala i neka iskustva u mladosti, možda neprijatna, koja su je posebno oblikovala, ali i kako se sa njima nosila.

“Ja sam neka svoja prijateljstva i završetke sa muškarcima i ženama bolovala više nego raskide. Zaista mi je to teško padalo. Prvo shvatiš da je možda trebalo da budeš oprezniji ili otvoreniji, da ništa nije lično. Shvatiš da svako ide iz sebe, i ima neku pozadinu, a mi mislimo da smo mi ti koji su centar sveta i pažnje. Sve te stvari se dešavaju zbog njih. Dakle, njihov je problem, nije moj. Kad to osvestiš i kad pogledaš tu osobu i šta se tu desilo, onda nekad budeš mekši, pa te neke stvari ne ‘dokusure’ emotivno, nego ih razumeš. Pa ako možeš tu nešto da rešiš, super, ako ne - ćao, doviđenja”.

“Uzmeš srce, staviš ga na dlan i kažeš - gnječi ga, a posle ti to smeta”

Danica je otkrila i da li joj je ta opreznost bila primarna nakon tih negativnih iskustava.

“Generalno ne volim da budem oprezna, ni plašljiva u tom smislu. Kad pričam, ja pričam glasno, i stalno me opominju da se stišam. A ja - nek' me čuju, baš me briga. Ali opet, opreznost je možda dobra. Meni tata uvek govori ‘Sine, ti uzmeš srce ovako, staviš na dlan i kažeš - gnječi ga, a posle kažeš da ti to smeta’. Onda mi ispriča tu divnu basnu o dva ježa kojima je hladno, ali kad se spoje počnu da se bodu, a kad se odvoje bude im hladno. I onda im dođe lisica i kaže da se približe toliko da im bude toplo, a da se ne bodu. To je ta mera prokleta! Tu meru tražimo svuda. U tom smislu pokušavam da budem opreznija, ali nikako sad da se ne družim ili da se plašim, sputavam, to ne”.

MONDO/Uroš Arsić

Da li si uvek umela da prepoznaš da ti neko “gnječi srce”? I šta si tada radila?

“Umela sam da prepoznam ono što je bila moja greška - što nisam reagovala. Sad reagujem odmah! Ne kažem da ne dajem srce na dlanu, ali ga štitim. Ne dam da dođe to tog gnječenja. Ako baš hoće da ga gnječi, onda se razilazimo, pokupim se i odem ili njemu otvorim vrata i kažem - idi sad!”.

Na pitanje kako danas reaguje kada shvati loše namere druge strane, Danica je objasnila:

“Obično to bude razgovor, uvek bude reakcija, nekad može da bude i bučna. Onda se ljudi iznenade jer umem da budem jako oštra. U tim trenucima mi mozak savršeno funkcioniše, jer sam uvek tako kao vesela i blaga, a onda vide neku drugu stranu mene. Stvarno se trudim da sebe ne dovedem u tu situaciju da gubim kontrolu, da se derem, već da sve rešimo razgovorom, pa polako. Pogledam šta bih prvo ja mogla da uradim da se to više ne dešava, pa onda ili više takve informacije ne dajem ili izbegavam to bolno mesto, da dođemo do te situacije.”

Usred noći napustila muža

Danica se potom dotakla i kraha svog braka, te otkrila i anegdotu iz noći kada je roditeljima saopštila da se razvodi.

“Mi smo se svađali i svađali, a ja uopšte nisam htela da moje roditelje uvodim u to. Nisam im ništa pričala. Kada smo se posvađali usred noći, ja sam došla kod njih, pozvonila, a oni onako ljudi ustali, seli u dnevnu sobu, ja na pod, i pričam: 'Razvodim se, ne mogu više'. Oni me tako gledaju i slušaju, sve do trenutka kada je moja mama ustala, izvadila iz fioke lek za smirenje, dala mi ga i rekla: 'Hajmo sine da spavamo, pa ćemo vidimo sutra da vidimo šta ćemo’".

MONDO/Uroš Arsić

Ksenija ju je pitala i koliko je važno da te u nekim teškim trenucima podrži neko ko je najvažniji u tvom "ekosistemu"?

“Mnogo je važno. Pogotovo tatina rečenica ‘nisi ti tikva bez korena' i 'ćerko raširi krila'. To mi je baš onako značilo, sad kad pomislim na to imam suzu u oku. Značajna je ta podrška i to znanje da imaš taj svoj dubok koren, gde te neko voli.”

“Dali smo vam slobodu, a vi za nulu da se odlučite”

Danica se potom dotakla i svog odrastanja i odnosa sa roditeljima.

“Uvek su nas jako podržavali. Ja sam otišla na glumu, sestra je doktor bioloških nauka, a u tom trenutku je bilo iz budžeta Republike Srbije nula izdvajanja za te profesije. Sećam se, mama je rekla: 'Bože... kud vas dve odoste, dali smo vam slobodu, a vi za nulu da se odlučite'. Zapravo, mislim da je divno što su nas pustili da se oformimo potpuno samostalno. Mama je uvek govorila - prvo skoči pa reci hop. To mi je ostalo i dan danas. Kad se za nešto oduševim setim se, pa kažem sebi - čekaj, čekaj, prvo skoči. Tog maminog se uvek sećam, a tata je uvek govorio 'ovce treba šišati'. Zapravo tatina najčešća je bila ‘samo se za dobrom kobilom prašina diže’”.

MONDO/Uroš Arsić

Danica je otkrila i da je zbog lepote prošla kroz težak period, kao i da joj je upravo otac pružio najveću podršku.

“Ne mogu da kažem da je neskromno, zato što je realno, ali sad sam u godinama da mogu da kažem da sam lepa žena. Moram da kažem da sam zbog toga imala mnogo problema u životu, nažalost. Zavist jedna ogromna i sa ženske i sa muške strane. Nama se desilo u bloku da je tata krenuo u prodavnicu - potpukovnik, profesor na Vojnoj akademiji, cenjeni, voljeni, uvaženi, a da na svakom stubu piše 'Radulovićke ku**e'. Nije to lako videti, ali on je imao poverenja da sa nama popriča. Pričali su da sam uobražena - vîdan si i na meti si. Pogotovo što je neko vreme i mama predavala u mojoj školi. Tu sam doživela dosta teških trenutaka, ali sva sreća imala sam i to zdravo ‘ostrvo’ i prijatelje, te nije ostavilo teže posledice.”

“Odmaže mi što izgledam dobro”

Glumica se dotakla i ružnih iskustava iz karijere, naročito kada je bila na samom početku.

“Sigurno vam ne prija kada vam kao studentu kažu ‘bićeš lepa glumica, ali ne i dobra’. Ne znam zašto je to potrebno reći, kakve to veze ima sa životom. Zašto su lepe žene glupe? Negde je sad i nauka zapravo dokazala da je lepota zapravo u simetriji, odnosno, da svako ko ima simetrično lice nosi i dodatak inteligencije, tako da je to i naučno pobiveno.

Mnogo puta sam čula ‘mnogo si lepa za ulogu’. U smislu, previše? Postoji šminka, postoji svašta. Pa čak i to što, da kažem, dobro izgledam za svoje godine, to mi sad odmaže. Jer, nažalost, kod nas je i dalje tipična majka - kod komšinice pije kafu, pa ono - šta ćeš sine da jedeš... Stereotipi su to, a odavno nismo u tom fazonu. Žene rade, doterane su u kancelariji, kući. Moja mama nikad nije u trenerci kuvala, ona kad dođe samo skine kaput i nastavi da radi."

"Ima prosto svoje dobre i loše stvari, ali je bolno kad te neko gleda samo kroz tu prizmu. U meni je stvorilo to da se uvek dokazujem da sam pametna, pa sam umela da negiram sebe kao ženu, htela sam da izbacim lepotu zbog tih nekih gluposti umesto da budem srećna sa onim što mi je Bog dao.”

MONDO/Uroš Arsić

“Najbitnije je da novi put gradimo bez ožiljaka i bez trauma”

Danica je izdvojila i neke najvažnije lekcije u životu, kao poruku svim ljudima.

“Prvo, ništa nije crno onako kao što izgleda. Uvek imamo način da se iz neke rupe izvučemo. Drugo, čovek sve može. Kad nešto gubiš ne znači da nešto drugo nećeš dobiti. Najbitnije je da neki novi put gradimo bez ožiljaka i bez trauma. Jer ako ih nosimo sa sobom, to ide u jedan loš, nezdrav život, donosi fizičku nezdravost i bolest. Svaki problem treba sagledati i dati mu pažnju da bi ga rešio - da li sa prijateljima ili ćeš stručnjaka angažovati, da l' ti je potrebno da sam sa sobom sedneš pa razmisliš. Samo nemojte bežati.Slušajte šta ljudi pričaju, kada ste skoncentrisani svašta tu lepog može da se čuje.

Mi ne slušamo priču, nego odmah neke stavove, neke sudove. Tražimo odgovor na to. Opusti se čoveče! Pa ko od tebe to traži? Razgovoraj, slušaj, razmisli, pa tek onda odgovori. Svi se nešto trudimo da budemo mnogo pametni”.

Slavna glumica je istakla da je samopouzdanje veoma bitno, ali i ostati svoj, kao i da je važno da ne budemo panično zaslepljeni problemima.

"Slobodno mogu kažem da je moja deviza 'udri brigu na veselje'. U takvim trenucima, ma, rado izađem na muziku, u kafanu, s prijateljicama, onako da izađe život iz tebe. Guraš dalje, nema šta”, dodala je na kraju Danica Radulović.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.

Bonus video: